1967. godine japanski strucnjak Dr. Kazuhiko Asai je otkrio organski germanijum. Tokom godina istraživanja je uvidio ne samo njegovu ljekovitost vec i njegovu neškodljivost.

Kao mnogi minerali, germanijum postoji u mnogim oblicima. Forma minerala umnogo utice na biološku aktivnost i sigurnost. Minerali kao chromium, sodium, potassium, fosfor i selenijum su uzuzetno bitni za zdravlje i vitalnost, pa cak i život kao proces. Ipak oni takodje postoje i u obliku koji može biti smrtonosan.. Razumijevanje razlike izmedju zdravih i opasnih oblika i mogucnost da se sa apsolutnom sigurnošcu može napraviti razlika izmedju njih je izuzetno bitna za korištenje germaniumskih proizvoda.
Germanium sesquioxide sadrži germanium carbon vezu i kao takav je sasvim ispravno klasiran kao organski oblik. Za razliku od Germanium sesquioxide, Germanium dioxidu nedostaje germanijumska carbonska veza i zbog toga je on klasifikovan kao neorganski.
Upravo ne poznavanje te osnovne razlike izmedju Germanium sesquioxide (organskog germanijuma) i Germanium dioxida je uticala na širenje raznih neistina o organskom germanijumu. Sredinom 80tih je definitivno potvrdjena cinjenica o lekovitosti organskog germanijuma i velikoj razlici izmedju njega i germanijum dioksida (koji je toksican). Cak se kasnije išlo do toga da se dokaže da je organski germanijum neškodljiv i u izuzetno velikim dozama.